Министарство културе Републике Хрватске на својој веб страници приликом дефинисања појма нематеријално културно наслеђе наводи да „појам нематеријалне културне баштине укључује: вежбање, изражавање, знање, вештине, као и инструменти, предмети, рукотворине и културни простори који су са њом повезани и које заједнице, групе и у неким случајевима појединци прихватају као део свог културног наслеђа “. Дана 27. децембра 2007. године, поменуто нематеријално културно наслеђе је укључивало „постхумни обичаји повезан са мирила или одмарали “. Према истој Одлуци успостављен је систем мера заштите који укључује: обезбеђивање доступности јавности, подстицање заједнице чије се наслеђе бави идентификује, популаризација и промоција робе, подстицање преноса у завичајним срединама, мултидисциплинарно Истраживање, заштита од нестанци уништење итд. Ово решење настало је дугогодишњим трудом и радом појединаца који су, снимајући локалитете Мирила, јавно говорили о потреби њихове заштите, покушавајући да спрече њихово континуирано уништавање на готово свим локалитетима. Сходно томе, својим радом и залагањем истиче се Мирјана Трошељ, која је међу првима започела прикупљање података о овим обичајима. Што се тиче посвећености заштити мира и преко других сухозидом конструкција вреди истаћи рад гермикил Александра Фабер, док се локални ентузијаст Шиме Газић истакао у очувању локалитета и представљању као дела културне баштине. Упркос њиховом раду и напорима, тек 2006. године, укључењем Министарства културе Републике Хрватске - Конзерваторског одјела у Задру (Лепа Петри) и Туристичке заједнице Стариград Пакленица (Марјана Марасовић), мирила је добила статус превентивно заштићено културно добро. Уз помоћ туристичког пројекта, укључивање културне баштине у туристичку понуду подвелебитски подручја, мирила је „успела“, деловањем поменутих појединаца, да постане нематеријално културно наслеђеРепублике Хрватске.

Иако од 2007. године мирила имају својство нематеријалног културног добра, њихова заштита у пракси није увек била адекватна, што се показало приликом пробијања трасе гасовода до Задра кроз подручје Буковице, када су нека налазишта уништена. Досадашња искуства показују ефикасну заштиту у областима у којима се мирила представља туристима и где су постали препознатљиви кроз активности туристичке заједнице, како на локалном, тако и на националном нивоу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *